Opštinska organizacija sportskih ribolovaca Ravanica Ćuprija osnovana je 1955. godine. Tokom postojanja udruženje je iznedrilo veliki broj uspešnih takmičara koji su postizali odlične rezultate na domaćim ali i na međunarodnim takamičenjima. Za 55 godina postojana ribolovačkog saveza Srbije naše udruženje proglašeno je za najtrofejnije udruženje u Srbiji.
Nekadašnje najtrofejnije udrušenje ribolovaca Ravanica iz Ćuprije iznedrilo je mnoge poznate i uspešne ribolovce. Danas su se ti ribolovci udružili, i zajedno uz pomoć Turističke organizacije Ćuprija vratili takmičarski ribolov u Ćupriju. Most kup u Ćupriji okuplja već nekoliko godina najbolje varaličare iz cele Srbije kako bi odmerili svoje veštine u lovu ribe.

Jezero na Vezirovom brdu

Na samo 5.5km udaljenosti od grada na Vezirovom brdu nalazi se akumulacija Čuburica koja je nastala 84.-te godine radi navodnjavanja okolnih njiva. Nastalo je pregrađivanjem Knez selačkog potoka. Ovo jezero je često izletište Ćupričana.
Jezero Čuburica odlikuje velika dubina koja se kreće između 15-20m. Samo dno jezera je zatinjilo u poslednjih par godina a i ima dosta granja u vodi sto pravi prirodne prepreke iza kojih neke vrste riba traže zaklon. Kod brane dubina jezera je nekih 20m, koja bi se smanjivala udaljavanjem od brane na neka 3-4m. Obale jezera su pristupačne i pogodne za pecanje. Stranu jezera koja je bliža Ćupriji odlikuje manja pristupačnost ali i lepa šuma u kojoj ribolovci u letnjim mesecima mogu pronaći hladovinu. Na ovoj strani ima nekoliko raščišćenih mesta za pecanje. Suprotna obala je uređenija i pristupačnija sa manje rastinja i šuma.
Ribolovcima iz Srednjeg Pomoravlja dobro je poznato ovo jezero koje poseduje veliku količinu različitih vrsta riba. Ovde se može pecati som, šaran štuka i ređe smuđ a od bele ribe babuška, bodorka, beovica deverika crvenperka klen i sunčanica. Ribolovci se mogu pohvaliti ulovima krupnog soma i tostolobika. Moguće je pecati svim tehnikama ribolova ali najbolje rezultate daju pecanje na plovak i veštačkim mamcem. U plićem delu jezera u proleće najbolje rezultate daje pecanje na plovak sunčanice,babuške i šarana. Leti zbog velikih vrućina ribu treba tražiti u dubljim delovima a kao najčešći ulovi bivaju šaran, som i bela riba koja se ovde peca tokom cele godine. Sa smanjenjem temperature u jesen na varalicu ili prirodni mamac na tehniku muvanja na mrtvog kedera bez otežanja pored mnogobrojnih sitnijih štuka lepo se mogu pecati i krupniji komadi do par kilograma. Zbog velike dubine jezera krupnu babušku moguće je uspešno hvatati na klizeći plovak uz dosta prihrane.

Reka Ravanica

Ravanica izvire u Šarenom kladencu, severoistočno od Senjskog Rudnika na obroncima Kučajskih planina, da bi potom ušla u živopisnu Ravaničku klisuru, a zatim kroz selo Senje i senjsko polje nastavila da mirnim tokom preseca osnovno gradsko jezgro Ćuprije. Svoj put dug 27,6 km završava ulivom u Veliku Moravu, 300 metara uzvodno od poznatog drumskog mosta . U gornjem toku, korito Ravanice je veoma plitko i obraslo sitnim rastinjem, sa dosta zavoja i krivina, dok u delu klisure njene obale krase stabla bukve, jasena, graba i jorgovana, tako da na teže pristupačnim delovima predstavlja netaknuti deo prirode. Nizvodno od Senja obalsko rastinje je znatno proređeno i najčešće se sreću vrba, topola i zova.
U gornjem toku njenu vodu osvežava na desetine manjih planinskih izvora, tako da i u najsušnijem preriodu u brojnim virovima ima uslova za opstanak ribljeg fonda. Na izlasku iz klisure, neposredno kod manastira Ravanica nalazi se bogato vrelo postojanog kapaciteta, a nepun kilometar nizvodnije Ravanica prima jedine dve pritoke: Ivankovačku reku i Stubički potok. Mada prosečna dubina u donjem toku ne prelazi 50 cm, ipak je reč o plavnoj reci koja tokom proleća zna da pričini ozbiljne štete naseljima u priobalju, pa i samoj Ćupriji. U tome je najčešće ne mogu sprečiti ni utvrđene obale, pa se pristupilo produbljivanju rečnog korita na samom ušću u Veliku Moravu, što je u tom delu podiglo nivo vode i do 2 metra, čime su stvoreni uslovi za ribolov i u najsusnijim periodima.

Riblji fond čine klen, pastrmka, mrena, krkuša i kaugler a kada poraste vodostaj na Velikoj Moravi onda čitava jata riba koja nastanjuju najveću srpsku reku uplovi u Ravanicu. Ukoliko je istovremeno i vodostaj Ravanice visok pojedine riblje vrste poput klena, skobalja mrene migriraju uzvodno čak do Ravaničke klisure. U donjem toku Ravanice tokom proleća se mogu hvatati beovica i plavac, mrena skobalj pa i babška a u gornjem toku klen, potočna mrena i krkuša. Tokom letnjih meseci ribolov na Ravanici je otežan, jer se samo u virovima može uhvatiti po koji klen sve do atara sela Dobričevo i Senja.Sa dolaskom jeseni stvaraju se i bolji uslovi za ribolov na ovoj reci. Porastom vodostaja na Velikoj Moravi čitava jata bele ribe nađu sigurno stanište u ušću Ravanice, pa se u čuvarkama brojnih ribolovaca mogu videti plavc, skobalj i beovica . Uzvodno od ušća sve do uliva Mirosave(Ivankovačke reke) na voćne plodove može se loviti klen težine i do 800gr. Sa prvim snegom i većim nadolaskom vode ćupriski ribolovci sa Velike Morave sele se na Ravanicu pa se mogu hvatati lepi primerci mrene i skobalja. Bela riba se najčešće peca tehnikom plovka na mesne crviće i hlebnu pahuljicu sa malo prihranjivanja. Za prihranu se koristi kupovna hrana obogaćena kuvanim i živim crvićima. Zimi su ovi tereni za pecanje jako atraktivni tako da za izglednijim mestom mora se i poraniti zbog velike gužve.

Bare u Supskoj

Nekadašnje korito Morave a danas sklop velikog broja omanjih stajaćica bogatih štukom bili su pravi izazov za svakog ribolovca Na ovim barama krupna štuka je retkost ali one do 3 kilograma mogu se lepo pecati. Pored štuke na ovim barama uspešno se može pecati i babuška, bodorka i beovica. Veliko prisustvo cverglana smeta i ribolovcima kao i ribljem fondu.

Velika Morava
Moravski park

Moravski park je jedno od najposećenijih mesta za ribolov iz Ćuprije ali i kolege iz drugih gradova. Tokom zimskih meseci ovaj zimovnik postaje jako atraktivan za plovkaroše i fideraše. Kao po nekom nepisanom pravilu desnu obalu Velike Morave obično zauzimaju ribolovci koji pecaju tehnikom na plovak dok na suprotnoj strani pecaju fideraši. Tokom zimskih meseci ovde se lepo lovi skobalj, plavac, mrena uz po koju ploticu na crvića. Skobalj se može pecati i na veštačku travu. Dnevna kvota ulova je lako ostvarljiva. Tokom letnjih meseci ovaj teren nije toliko posećen a peca se som i šaran.

Velika Morava – Mijatovac

Nedaleko od Ćuprije kod sela Mijatovac ispod mosta na auto putu nalazi se revir koji je jako bogat ribljim fondom. Ovaj revir posećuju ne samo ribolovci iz Ćuprije već i iz okolnih mesta. Zbog pogodne konfiguracije dna ovaj teren je veoma atraktivan za ribolov skoro svih vrsta riba kao i za ribolov tokom cele godine. U NATO agresiji 1999-te godine most na auto putu kod sela Mijatovac je bombardovan dva puta i srušen a ostaci dan dans su ostali u vodi i idealna su riblja skloništa. Sam revir odlikuje vir čija dubina ide do 6m ispod samog mosta da bi par stotina metara nizvodno Velika Morava izlazila na sprud. Desna strana Velike Morave kod mosta pristupačna je i pogodna za pecanje. Ribolji fond na ovom delu Velike Morave čine mrena, skobalj, klen, šaran i som. Sam revir omogućava ribolov tokom cele godine. Sa dolaskom proleća peca se som uglavnom na prirodne mamce. U ovom delu godine soma treba tražiti ispod samog mosta.

Jezero Mućava

Jezero Mućava nalazi se kod Ćuprije,i pripada tipu veštačkih akumulacionih jezera, a nastalo je pregrađivanjem Mućavskog potoka za potrebe navodnjavanja sela Dobričeva. Mućava je bogata ribom.