Спомен кућа Миодрага Новаковића – Џуџе

Улица у Ћуприји, у којој се налази његова родна кућа носи његово име. На његовој родној кући СУБНОР Ћуприје му је поставио спомен-плочу, а у центру града му је подигнута спомен биста. Његово име носи и касарна Војске Србије у Ћуприји, а дуги низ година његово име је носила и Техничка школа у Ћуприји.

Рођен је 6. јуна 1919. године у Ћуприји. Потицао је из радничке породице, његов отац Ранислав је био радник. После основне школе и четири разреда гимназије, изучио је графички занат. Као млади радник, прикључио се револуционарном радничком покрету. Био је члан Синдиката графичких радника и симпатизер тада илегалне Комунистичке партије Југославије (КПЈ).

Након окупације Краљевине Југославије, априла 1941. године прикључио се Народноослободилачком покрету (НОП) и учествовао је у припремама за оружани устанак. Када је 30. јула 1941. године Формирана Параћинско-ћупријска чета, у њу је ушла група од 13 из Ћуприје, међу којима је био и Миодраг. Пошто се истакао већ у првим оружаним акцијама одреда, био је постављен за десетара Белићке партизанске чете, а убрзо потом је био примљен у чланство КПЈ.[1]

Једна од његових првих успешнијих акција, била је напад на село Мијатовац, код Ћуприје, 7. октобра 1941. године. Он је тада командовао једним водом Параћинско-ћупријске чете и једном десетином Белићке чете. Они су прво напали село Мијатовац, разбили непријатељску посаду и спалили општинску архиву, а потом су прешли да десну обалу Велике Мораве и демонтирали моторни млин, који је био у власништву фолксдојчера Карла Ферлогера. Након ове акције потопили су две скеле на левој обали Велике Мораве и срушили „Суви мост“ на прузи Ланиште-Багрдан.

 

Носилац је Партизанске споменице 1941. и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја је одликован 27. новембра 1953. године.