Риболов

Риболовац у акцији на Великој Морави

Општинска организација спортских риболоваца Раваница Ћуприја основана је 1955 године. Током постојања удружење је изнедрило велики број успшених такмичара који су постизали одличне резултате на домаћим али и на међународним такамичењима. За 55 година постојана риболовачког савеза Србије наше удружење проглашено је за најтрофејније удружење у Србији.
Некадашње најтрофејније удрушење риболоваца Раваница из Ћуприје изнедрило је многе познате и успешне риболовце. Данас су се ти риболовци удружили, и заједно уз помоћ Туристичке организације Ћуприја вратили такмичарски риболов у Ћуприју. Мост куп у Ћуприји окупља већ неколико година најбоље вараличаре из целе Србије како би одмерили своје вештине у лову рибе.

Језеро на Везировом брду

На само 5.5км удаљености од града на Везировом брду налази се акумулација Чубурица која је настала 84.-те године ради наводњавања околних њива. Настало је преграђивањем Кнез селачког потока. Ово језеро је често излетиште Ћупричана.
Језеро Чубурица одликује велика дубина која се креће између 15-20м. Само дно језера је затињило у последњих пар година а и има доста грања у води сто прави природне препреке иза којих неке врсте риба траже заклон. Код бране дубина језера је неких 20м, која би се смањивала удаљавањем од бране на нека 3-4м. Обале језера су приступачне и погодне за пецање. Страну језера која је ближа Ћуприји одликује мања приступачност али и лепа шума у којој риболовци у летњим месецима могу пронаћи хладовину. На овој страни има неколико рашчишћених места за пецање. Супротна обала је уређенија и приступачнија са мање растиња и шума.
Риболовцима из Средњег Поморавља добро је познато ово језеро које поседује велику количину различитих врста риба. Овде се може пецати сом, шаран штука и ређе смуђ а од беле рибе бабушка, бодорка, беовица деверика црвенперка клен и сунчаница. Риболовци се могу похвалити уловима крупног сома и тостолобика. Могуће је пецати свим техникама риболова али најбоље резултате дају пецање на пловак и вештачким мамцем. У плићем делу језера у пролеће најбоље резултате даје пецање на пловак сунчанице,бабушке и шарана. Лети због великих врућина рибу треба тражити у дубљим деловима а као најчешћи улови бивају шаран, сом и бела риба која се овде пеца током целе године. Са смањењем температуре у јесен на варалицу или природни мамац на технику мувања на мртвог кедера без отежања поред многобројних ситнијих штука лепо се могу пецати и крупнији комади до пар килограма. Због велике дубине језера крупну бабушку могуће је успешно хватати на клизећи пловак уз доста прихране.

РЕКА РАВАНИЦА

Раваница извире у Шареном кладенцу, североисточно од Сењског Рудника на обронцима Кучајских планина, да би потом ушла у живописну Раваничку клисуру, а затим кроз село Сење и сењско поље наставила да мирним током пресеца основно градско језгро Ћуприје. Свој пут дуг 27,6 км завршава уливом у Велику Мораву, 300 метара узводно од познатог друмског моста . У горњем току, корито Раванице је веома плитко и обрасло ситним растињем, са доста завоја и кривина, док у делу клисуре њене обале красе стабла букве, јасена, граба и јоргована, тако да на теже приступачним деловима представља нетакнути део природе. Низводно од Сења обалско растиње је знатно проређено и најчешће се срећу врба, топола и зова.
У горњем току њену воду освежава на десетине мањих планинских извора, тако да и у најсушнијем прериоду у бројним вировима има услова за опстанак рибљег фонда. На изласку из клисуре, непосредно код манастира Раваница налази се богато врело постојаног капацитета, а непун километар низводније Раваница прима једине две притоке: Иванковачку реку и Стубички поток. Мада просечна дубина у доњем току не прелази 50 цм, ипак је реч о плавној реци која током пролећа зна да причини озбиљне штете насељима у приобаљу, па и самој Ћуприји. У томе је најчешће не могу спречити ни утврђене обале, па се приступило продубљивању речног корита на самом ушћу у Велику Мораву, што је у том делу подигло ниво воде и до 2 метра, чиме су створени услови за риболов и у најсуснијим периодима.

Рибљи фонд чине клен, пастрмка, мрена, кркуша и кауглер а када порасте водостај на Великој Морави онда читава јата риба која настањују највећу српску реку уплови у Раваницу. Уколико је истовремено и водостај Раванице висок поједине рибље врсте попут клена, скобаља мрене мигрирају узводно чак до Раваничке клисуре. У доњем току Раванице током пролећа се могу хватати беовица и плавац, мрена скобаљ па и бабшка а у горњем току клен, поточна мрена и кркуша. Током летњих месеци риболов на Раваници је отежан, јер се само у вировима може ухватити по који клен све до атара села Добричево и Сења.Са доласком јесени стварају се и бољи услови за риболов на овој реци. Порастом водостаја на Великој Морави читава јата беле рибе нађу сигурно станиште у ушћу Раванице, па се у чуваркама бројних риболоваца могу видети плавц, скобалј и беовица . Узводно од ушћа све до улива Миросаве(Иванковачке реке) на воћне плодове може се ловити клен тежине и до 800гр. Са првим снегом и већим надоласком воде ћуприски риболовци са Велике Мораве селе се на Раваницу па се могу хватати лепи примерци мрене и скобаља. Бела риба се најчешће пеца техником пловка на месне црвиће и хлебну пахуљицу са мало прихрањивања. За прихрану се користи куповна храна обогаћена куваним и живим црвићима. Зими су ови терени за пецање јако атрактивни тако да за изгледнијим местом мора се и поранити због велике гужве.

Баре у Супској

Некадашње корито Мораве а данас склоп великог броја омањих стајаћица богатих штуком били су прави изазов за сваког риболовца На овим барама крупна штука је реткост али оне до 3 килограма могу се лепо пецати. Поред штуке на овим барама успешно се може пецати и бабушка, бодорка и беовица. Велико присуство цверглана смета и риболовцима као и рибљем фонду.

Велика Морава
Моравски парк

Моравски парк је једно од најпосећенијих места за риболов из Ћуприје али и колеге из других градова. Током зимских месеци овај зимовник постаје јако атрактиван за пловкароше и фидераше. Као по неком неписаном правилу десну обалу Велике Мораве обично заузимају риболовци који пецају техником на пловак док на супротној страни пецају фидераши. Током зимских месеци овде се лепо лови скобаљ, плавац, мрена уз по коју плотицу на црвића. Скобаљ се може пецати и на вештачку траву. Дневна квота улова је лако остварљива. Током летњих месеци овај терен није толико посећен а пеца се сом и шаран.

Велика Морава – Мијатовац

Недалеко од Ћуприје код села Мијатовац испод моста на ауто путу налази се ревир који је јако богат рибљим фондом. Овај ревир посећују не само риболовци из Ћуприје већ и из околних места. Због погодне конфигурације дна овај терен је веома атрактиван за риболов скоро свих врста риба као и за риболов током целе године. У НАТО агресији 1999-те године мост на ауто путу код села Мијатовац је бомбардован два пута и срушен а остаци дан данс су остали у води и идеална су рибља склоништа. Сам ревир одликује вир чија дубина иде до 6м испод самог моста да би пар стотина метара низводно Велика Морава излазила на спруд. Десна страна Велике Мораве код моста приступачна је и погодна за пецање. Рибољи фонд на овом делу Велике Мораве чине мрена, скобаљ, клен, шаран и сом. Сам ревир омогућава риболов током целе године. Са доласком пролећа пеца се сом углавном на природне мамце. У овом делу године сома треба тражити испод самог моста.

Језеро Мућава

Језеро Мућава налази се код Ћуприје,и припада типу вештачких акумулационих језера, а настало је преграђивањем Мућавског потока за потребе наводњавања села Добричева. Мућава је богата рибом.