Микићев мост

Главна улица у Ћуприји се дели на два дела, од моравског моста до моста на Раваници и од моста на Раваници ка Славији. А тај мост на Раваници сви зову „Микићев мост“.

Римљани су одабрали за свој каструм високи плато изнад Велике Мораве, јер њега никако није могла река да поплави. Горопадна Морава је мењала корито, вијугала је око Хореум Маргија правећи природну заштиту са западне и северне стране утврђења. А са источне стране је било корито реке Раванице.

Римљани и Турци су градили мостове преко Велике Мораве узводно од ушћа реке Раванице, поред леве обале Раванице.

Не памти се где се налазио први мост преко Раванице. Не зна се ни када је саграђен. Можда су га направили стари Римљани, јер је пут од Виминацијума ка Хореум Маргију ишао преко данашње Медвеђе, па кроз Стублине ка североисточном делу каструма где и данас постоје остаци куле.

Ислужени римски легионари су живели изван зидина каструма, у близини тог првог моста на Раваници и капије кроз коју се улазило у утврђење.

Пре осам векова, у време стварања Немањичке државе, насеље Равно се простирало поред остатака разрушеног римског града. За градњу су користили камен и опеку, исту ону коју су касније и Турци употребљавали за своје грађевине.

Турска џамија се налазила на месту где је данашња црква, поред које је никло ново насеље под именом Ћуприја. Отуда су се и каснији дрвени мостови на Великој Морави градили низводно од ушћа Раванице. Јагодинска махала се пружала од Велике Мораве, па поред данашње цркве, ка Параћину. А на том правцу је морао да постоји и прелаз преко реке Раванице.

Половином деветнаестог века у Ћуприју су насељени Сремци и Банаћани и за њих су саграђене улице Сремска и Банатска, које и се и данас тако називају. На старом плану града уочава се Сремска улица као део пута преко Везировог брда ка Зајечару.

Како се насеље Ћуприја повећавало, тако је све више постојала потреба да се преко реке Раванице граде мостови.

Два министра су написали писмо кнезу давне 1844. године у коме траже одобрење и новац да би се на Цариградском друму код Ћуприје направио мост преко реке Раванице. Мост који би био сличан са већ изграђеном мостом у Параћину преко реке Црнице. Река Раваница није могла да се прегази увек, па је постојала потреба за мостом, а посебно зато што су обале реке биле стрме.

Не постоје скице и цртежи тог дрвеног моста на „Цариградском друму“ који је у деветнаестом веку спајао леву и десну обалу Раванице, на месту где се данас налази „Микићев мост“.

Почетком деветнаестог века, у време Кнеза Милоша, многе породице из Нишког пашалука су се доселиле у Ћуприју. Међу њима су били и Микићи, пореклом из околине Прокупља. Чланови велике фамилије су имали различиту судбину.

Њихово имање се простирало на десној обали реке Раванице. Била је ту и позната „Микићева кафана“. А данас још увек постоји „Лекина кућа“, позната и као „Млинарева кућа“, једна од најлепших кућа у Поморављу. Наравно, дрвени мост на Раваници је био „Микићев мост“.

Приликом регулације реке Раванице реконструисана је главна улица у Ћуприји и стари гвоздени мост је замењен данашњим широким бетонским мостом.

Име „Микићев мост“ је надживело судбине дрвеног и гвозденог моста. Надживело је и судбину потомака првог  Микића који се доселио у Ћуприју – Мике Бакалина или Мике Прокупчанина.