Манастир Раваница

У близини Ћуприје Кнез Лазар саградио је задужбину, Манастир Раваницу.

Црква манастира Раванице је подигнута између 1375, и 1377, године.Посвећена је вазнесењу и има основу у облку развијеног триконхоса и пет купола. Централна купола, споља десетострана, ослања се на четири полуколонете. Мале, осмостране куполе у угловима кракова крста постављене су на уздигнута коцкаста постоља. Зидана је наизменично постављеним редовима камена и три до четири редова малтера и опеке. Фасада има два кордонска (појасна) венца и два реда прозора.

Површине испод архиволти коцкастих постоља куполе украшене су шаховским пољима. Првобитна припрата, која је била дозидана након подизања цркве је порушена, а данашњу припрату, подигао је даскал (учитељ) Стефан 1721. године. Манастир је био опасан снажним зидом који је био ојачан кулама, а од кога су данас остале само рушевине.

Када говоримо о Живопису, овде се појављује први самостални стил српског сликарства средњег века. Живописаније је завршено 1387, године. На ктиторској композицији, северно од улаза у наос, представљени су са моделом цркве кнез Лазар и кнегиња Милица са синовима, Стефаном и Вуком. Фреске је радило више сликара. Чини се да их је било тројица. Карактеристично за живопис је то сто су светитељи изузетно украшавани. Примера ради, свети ратници, који се налазе у најнижој зони, су чак претерано искићени, и у својим живописним оделима и орнаментисаним оклопима, личе на витезове из народних песама. Овај стил сликанја се назива декоративни стил, и одлика је новог стила Поморавља.

Након што је кнез Лазар погинуо, Раваница постаје мета турских, рушилачких напада, па је већ крајем четрнаестог века први пут спаљена. Прву велику обнову, Раваница је доживела у осамнаестом веку, а другу средином двадесетог.

Убрзо након погибије на Косову, Кнез Лазар је проглашен за свеца и његове мошти се 1392. године преносе у манастир. У Раваници су мошти Кнеза Лазара лежале све до 1690. године, када су монаси бежећи од најезде непријатељске војске, побегли у Угарску носећи мошти са собом. Тек 1989. године његове мошти се поново враћају у Раваницу.

Управу манастира Раваница 1946. године, преузима Игуманија Јефимија са 25 монахиња. Том приликом Раваница је после 6 векова, по први пут постала женски манастир.

До манастира Раванице се данас стиже асфалтним путем из Ћуприје (12км), односно после одвајања од аутопута Београд-Ниш (на 149-ом километру од Београда, преко пољопривредног добра „Добричева“ (9.5км) и Сења (0.6км).