Велика Морава

Велика Морава настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, а са Западном Моравом дужина износи 493 km.
Данас, Велика Морава је пловна свега 3 km од ушћа. У историји, била је пловна све до града Ћуприје, што је скоро ¾ њене дужине. Међутим, као што је наведено, Велика Морава је дословно затрпана материјалом из Јужне Мораве. Када је почео програм мелиорације 1966. године било је предвиђено да постане поново пловна, у првој фази до Ћуприје, а касније све до Сталаћа, дакле целих 100%.
Римљани су реку Велику Мораву називали Margus. Данашња Ћуприја је настала у Римско доба, и тада је названа „Horreum Margi“ (што значи Житница Мораве).
Држава кнеза Лазара у 14. веку се називала Моравска Србија, по овој реци. У српској историји, долина Мораве је постала колевка савремене српске државе на почетку 19. века. Многе су песме испеване које славе Мораву и њену плодност, али и њену злу ћуд и водоплавност. Међутим, о Морави не говоре само традиционалне песме.

Ћуприја је једини град који лежи на самој обали Велике Мораве. Данас се на левој обали реке поред жутог моста налази градска плажа која многобројним грађанима Ћуприје у летњим месецима пружа освежење. На десној обали реке налази се моравски парк који пружа могућност за шетњу, спорт и рекреацију.
Љубитељи ноћног живота могу себи приуштити добар провод на сплавовима на Великој Морави.
Многе песме о Морави настају и данас, а најпознатије су: Ој Мораво, Ој Мораво тија реко, Уз Мораву ветар дува, На Морави воденица стара, Моравац коло, итд.

Ој Мораво је можда најкарактеристичнија:

„Ој Мораво, моје село равно,
Кад си равно што си водоплавно

Киша паде, те Морава дође,
Те поплави моје село равно

А у селу Јованове дворе,
И у двору Јованову љубу“