.

.

.

.

Актуелно

Конкурс „Директно укључивање грађана“

Конкурс „Директно укључивање грађана“

18. новембра 2020.

Позивају се грађани општине Ћуприја да се удруже и учествују на конкурсу који се спроводи у оквиру пројекта од јавног значаја „Директно укључивање грађана“.За више информација посетите сајт општине Ћу...
Сазнајте више  
Прво сеоско-туристичко домаћинство на тетиторији општине Ћуприја

Прво сеоско-туристичко домаћинство на тетиторији општине Ћуприја

10. новембра 2020.

Поштовани пријатељи, Позивамо вас да наредне празничне дане као и школски распуст проведете у првом сеоско-туристичком домаћинству на тетиторији општине Ћуприја. Етно кућа „Даница“ се нала...
Сазнајте више  
Анкета за развој туризма на територији општине Ћуприја

Анкета за развој туризма на територији општине Ћуприја

3. новембра 2020.

Поштовани, уколико сте у могућности, позивамо вас да попуните следећу анкету за потребе прикупљања података за израду Програма развоја туризма општине Ћуприја. Сврха упитника је да сагледа постој...
Сазнајте више  

Прича о Ћуприји

У подножју кучајских планина, у срцу Поморавља,

на десној обали Велике Мораве на ушћу

Раванице у В.Мораву налази се град мостова,

град музике, град атлетике, град здравства…

Град који је кроз векове рушен и сваки пут изнова подизан…

Мапа Ћуприје

Сазнајте више…

Манастир Раваница
Велика Морава
Цреваријада
Галерија
Манастир Раваница

Манастир Раваница

У близини Ћуприје Кнез Лазар саградио је задужбину, Манастир Раваницу.

Црква манастира Раванице је подигнута између 1375, и 1377, године.Посвећена је вазнесењу и има основу у облку развијеног триконхоса и пет купола. Централна купола, споља десетострана, ослања се на четири полуколонете. Мале, осмостране куполе у угловима кракова крста постављене су на уздигнута коцкаста постоља. Зидана је наизменично постављеним редовима камена и три до четири редова малтера и опеке. Фасада има два кордонска (појасна) венца и два реда прозора.

Површине испод архиволти коцкастих постоља куполе украшене су шаховским пољима. Првобитна припрата, која је била дозидана након подизања цркве је порушена, а данашњу припрату, подигао је даскал (учитељ) Стефан 1721. године. Манастир је био опасан снажним зидом који је био ојачан кулама, а од кога су данас остале само рушевине.

Када говоримо о Живопису, овде се појављује први самостални стил српског сликарства средњег века. Живописаније је завршено 1387, године. На ктиторској композицији, северно од улаза у наос, представљени су са моделом цркве кнез Лазар и кнегиња Милица са синовима, Стефаном и Вуком. Фреске је радило више сликара. Чини се да их је било тројица. Карактеристично за живопис је то сто су светитељи изузетно украшавани. Примера ради, свети ратници, који се налазе у најнижој зони, су чак претерано искићени, и у својим живописним оделима и орнаментисаним оклопима, личе на витезове из народних песама. Овај стил сликанја се назива декоративни стил, и одлика је новог стила Поморавља.

Након што је кнез Лазар погинуо, Раваница постаје мета турских, рушилачких напада, па је већ крајем четрнаестог века први пут спаљена. Прву велику обнову, Раваница је доживела у осамнаестом веку, а другу средином двадесетог.

Убрзо након погибије на Косову, Кнез Лазар је проглашен за свеца и његове мошти се 1392. године преносе у манастир. У Раваници су мошти Кнеза Лазара лежале све до 1690. године, када су монаси бежећи од најезде непријатељске војске, побегли у Угарску носећи мошти са собом. Тек 1989. године његове мошти се поново враћају у Раваницу.

Управу манастира Раваница 1946. године, преузима Игуманија Јефимија са 25 монахиња. Том приликом Раваница је после 6 векова, по први пут постала женски манастир.

До манастира Раванице се данас стиже асфалтним путем из Ћуприје (12км), односно после одвајања од аутопута Београд-Ниш (на 149-ом километру од Београда, преко пољопривредног добра „Добричева“ (9.5км) и Сења (0.6км).

Велика Морава

Велика Морава

Велика Морава настаје спајањем Западне и Јужне Мораве код града Сталаћа. Улива се у Дунав на простору између Смедерева и Костолца. Морава је заједно са Западном Моравом, највећа српска река. Дужина Велике Мораве је 185 km, а са Западном Моравом дужина износи 493 km.
Данас, Велика Морава је пловна свега 3 km од ушћа. У историји, била је пловна све до града Ћуприје, што је скоро ¾ њене дужине. Међутим, као што је наведено, Велика Морава је дословно затрпана материјалом из Јужне Мораве. Када је почео програм мелиорације 1966. године било је предвиђено да постане поново пловна, у првој фази до Ћуприје, а касније све до Сталаћа, дакле целих 100%.
Римљани су реку Велику Мораву називали Margus. Данашња Ћуприја је настала у Римско доба, и тада је названа „Horreum Margi“ (што значи Житница Мораве).
Држава кнеза Лазара у 14. веку се називала Моравска Србија, по овој реци. У српској историји, долина Мораве је постала колевка савремене српске државе на почетку 19. века. Многе су песме испеване које славе Мораву и њену плодност, али и њену злу ћуд и водоплавност. Међутим, о Морави не говоре само традиционалне песме.

Ћуприја је једини град који лежи на самој обали Велике Мораве. Данас се на левој обали реке поред жутог моста налази градска плажа која многобројним грађанима Ћуприје у летњим месецима пружа освежење. На десној обали реке налази се моравски парк који пружа могућност за шетњу, спорт и рекреацију.

Цреваријада

Цреваријада

Цреваријада је традиционална манифестација забавног карактера која окупља велики број гурмана жељних добре забаве и укусне хране. У оквиру ове манифестације пријављене екипе надмећу се у припреми специјалитета од свињских цреваца, које оцењује стручни жири. Цреваријаду прати богат културно-уметнички и забавни програм који се састоји од концерата, наступа КУД-ова, изложби ручних радова и сл. Штандове на Цреваријади постављају и произвођачи вина, меда, домаћих ракија, лековитог биља, различита удружења грађана. Из године у годину интересовање потенцијалних учесника као и туриста, за ову манифестацију  се драстично увећава.

Галерија

Галерија